Finansije i Osiguranje - Srbija

Susret minimalca i minimalne potrošačke korpe

To je za Tanjug nedavno najavila Milica Đurđević Stamenkovski, ministarka za rad i zapošljavanje, otkrivši da će minimalac od sledeće godine zapravo pokriti 111 procenata minimalne potrošačke korpe. Stručnjaci ne smatraju da je automatsko izjednačavanje minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom uvek optimalno rešenje, što zbog pritiska na poslodavce što zbog uticaja na inflaciju, ali su saglasni da minimalna zarada treba da prati troškove života i da omogućava osnovnu egzistenciju.

Ekonomista Ivan Nikolić, urednik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, podseća da se, prema raspoloživim statističkim podacima, zaista može reći da je tokom prethodnih godinu i po dana postignuta još brža pokrivenost minimalne potrošačke korpe minimalnom prosečnom zaradom.

– Recimo, u maju 2025. minimalna potrošačka korpa vredela je 55.869 dinara, a minimalna mesečna neto zarada po zaposlenom 54.208 dinara. Nema sumnje da će se do kraja godine prvi put u istoriji i ove dve vrednosti uravnotežiti – istakao je Nikolić.

Povrh toga, analitičari MAT-a napominju da bi produženje tendencije kretanja prosečne neto zarade iz prethodne dve godine odgovaralo nivou prosečne zarada od oko hiljadu evra krajem 2025.

– Prethodno postavljen cilj od 900 evra je, kao što smo već naveli, dostignut, s obzirom na činjenicu da je u decembru 2024. prosečna neto zarada iznosila 926 evra. Dugoročni trend kretanja zarada u Srbiji je uporediv sa susednom Bugarskom, koja je od 2007. članica EU. Prosečne bruto zarade u Srbiji od 2017. rastu istim tempom kao zarade u Bugarskoj. Pri tome je i njihov nivo podudaran. Srbija želi da bude članica EU, ali evroskeptici bi na osnovu ovoga s pravom mogli reći da nam standard ne bi bio bitno veći i da je drukčiji pristup briselskih institucija procesu proširenja – navodi se u MAT-u.

U skladu sa dinamikom kretanja prosečne zarade i nižom međugodišnjom inflacijom u prvih pet meseci ove godine, dodatno je popravljen pokazatelj pokrivenosti prosečne i minimalne potrošačke korpe prosečnom zaradom.

– U prethodnom broju MAT-a istakli smo da je „u decembru 2024. prvi put u istoriji Srbije vrednost prosečne neto zarade premašila vrednost prosečne potrošačke korpe. Prosečna neto zarada u decembru je iznosila 108.312 dinara, a prosečna potrošačka korpa 105.765 dinara”. Puna pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom je održana i u maju 2025. godine budući da je prosečna potrošačka korpa vredela 107.396 dinara, a prosečna mesečna neto zarada po zaposlenom 107.705 dinara. Linija trend-ciklusa kod oba indikatora je na najvišoj vrednosti od kada se na ovaj način mere – navode analitičari.

Nedavno je i Centar za politike emancipacije uradio novi obračun plate za život, na osnovu inflacije u 2024. Plata za život iznosi 150.670 dinara i ona je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu opisuju i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada, podsećaju u centru.

– Iako se jaz između minimalne zarade i plate za život smanjuje, on i dalje ostaje. Aktuelna minimalna zarada u proseku iznosi 54.200 dinara i pokriva 36 odsto onoga što je dovoljno za život. Svako povećanje minimalnih zarada, koje se trenutno nalaze ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo, treba gledati kao pozitivnu tendenciju. Međutim, minimalna zarada bi trebalo da bude garant da radnici ne budu u riziku od siromaštva – smatraju u ovom centru.